Poništenje raka na Kerskom groblju potreslo građane

JKP „Pogrebno“ počelo je sa procedurom poništenja raka na parceli na starom delu Kerskog groblja, što je potreslo našu sugrađanku Jasminu Andrić, koja je pre nekoliko dana umesto večne kuće svog dede Antuna Gabrića zatekla izravnatu površinu.

- Deda je tu sahranjen 1961. godine i to nije bila klasična raka sa zemljom, već oplata, spomenik u čijoj sredini je bila zemlja gde smo stalno sadili cveće. Nije bio zaboravljen od najmilijih već je uvek neko od njegovo četvoro dece dolazio – priča Jasmina još uvek vidno u šoku. - Kada su 2013. godine otišli u JKP „Pogrebno“ da uplate desetogodišnju naknadu za porodičnu grobnicu u Aleksandrovu , pitali su da plate i za tu raku, ali im je rečeno da ne treba jer je u planu izmeštanje tog dela groblja i da će biti obavešteni šta da rade. Niko ništa nije javljao, bar da su obaveštenja stavili na ulaze u grolje, da su nas na neki drugi način obavestili da izvršimo ekshumaciju i prenesemo posmrtne ostatke u porodičnu grobnicu.

Jasminina porodica juče je bezuspešno pokušavala da pronađe ostatke spomenika. Umesto njega naišli u na gomile polomljenih betonskih nadgrobnih obeležja.

- Kada smo tražili objašnjenje, u „Pogrebnom“ su nam rekli da su obaveštenje poslali još 2000. godine u Službenom glasniku i lokalnim medijima. Ali ja se pitam da li obični građani treba da čitaju Službeni glasnik? Našoj porodici naneta je nenadoknadiva šteta, konsultovaćemo advokata i videćemo koji će biti naredni koraci – dodaje Jasmina.

Direktorka JKP „Pogrebno“ Vesna Prćić, objašnjava da je sve urađenu u skladu sa Odlukom o sahranjivanju i grobljima, kojom je predviđeno da se u cilju oslobađanja prostora i novih sahrana može izvršiti poništenje parcela raka. Odluka je, kako propisi nalažu, objavljena i u Službenom glasniku i u sredstvima lokalnog javnog informisanja na sva tri jezika.

- Uslovi su da je na parceli protekao produženi rok počivanja od 30 godina i da ne postoji važeća uplata naknade, a za konkretno ovu celu parcelu raka ispunjena su oba uslova – objašnjava Vesna Prćić. - Odluka je doneta 2000. godine, u u njoj smo pozvali građane da u roku od šest meseci izvrše ekshumaciju predaka ili prijatelja i nadgrobna obeležja prenesu na drugo mesto. Poziv smo ponovili 2005., pa onda 2010. godine, jer smo pored, više stotina ekshumacija koje smo uradili, primetili da postoje još grobova za koje se niko nije javio. Kod raka je problem što nema korisnika, nego samo pokojnik, odnosno da je jako teško pronaći porodicu i naslednike. Ali i pored toga, brojni građani su dolazili da se raspituju kada će doći do njihovog reda i kakva je dinamika građenja.