Olimpijska bronza Vese Avrama kao kruna šahovske karijere

Da uspeh bude veći, medalja koju su Veso Avram i njegove kolege Pavle Dimić, Damjan Jandrić, Stefan Janjić i Mile Bjelanović osvojili, predvođeni selektorom Nikolom Ivanovićem i trenerom Goranom Arsovićem, jeste prva olimpijska medalja koju su za našu zemlju osvojili slepi i slabovidi šahisti od raspada bivše Jugoslavije. I nije bilo nimalo lako, kaže Veso, ali je na posletku rezultat taj koji se računa, a njihov je bio dovoljan da se popnu na pobedničko postolje zajedno sa selekcijama Rusije i Poljske.

- Teško je bilo, jer smo u poslednjem kolu igrali protiv reprezentacije Ukrajine i taj meč je bio odlučujući za treće mesto. Na početku Olimpijade, Srbija je bila peta po rejtinugu, a Ukrajina treća, a uz bolji rejting, pre poslednje partije Ukrajinci su imali 10, a mi 12 bodova, i da su nas pobedili, odneli bi i medalju, jer su imali bolje neke dodatne kriterijume koji bi presudili. Tako smo celu noć proveli u analizama i pripremama, ko šta igra i kako igra, pripremali smo sve varijante da nas ništa ne iznenadi. Na dan meča, prve dve table smo brzo dobili, a kada je bilo 2:0, znali smo da smo treći, ali smo uspeli da dobijemo meč 2,5:1,5 i onda je nastalo slavlje - priča nam Veso utiske sa takmičenja.

IMA LI MESTA ZA VESU NA OLIMPIJSKOJ ČESMI? Na Olimpijskoj česmi na Radijalcu ispisana su imena svih Subotičana koji su osvojili medalju na Olimpijskim igrama i tako se upisali u istoriju srpskog i subotičkog sporta. Da li je naš sugrađanin Veso Avram zaslužio da dobije svoju "pločicu" u znak zahvalnosti za nedavni rezultat, kao priznanje za doprinos šahu i afirmisanje grada? Zaslužio je bez daljeg zahvalnost, ali vreme će pokazati u kom obliku.

Igrajući šah od 15 godine, naš sugrađanin u svojoj kolekciji ima srebrnu i bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva, tri puta je bio prvak Vojvodine, a jedne godine je podelio prvo i drugo mesto na Državnom prvenstvu u šahu za slepe i slabovide. Uz ove, ima brojne pehare i trofeje sa lokalnih turnira, 2010. godine je proglašen Sportistom grada Subotice za invalide, a najvećim uspehom smatrao je titulu vicešampiona koju je prošle godine osvojio na Otvorenom prvenstvu Subotice u redovnoj konkurenciji (videća populacija). Međutim, danas kaže da je olimpijska medalja bez premca.

- To je kruna karijere i praktično njen završetak, jer ne mislim više intenzivno da se bavim šahom. Nema boljeg i lepšteg načina, kada se nečim bavite profesionalno, a oni koji su zaljubljenici u šah najbolje znaju šta znači proći kroz sve te lepote i baviti se time ceo život, da završite karijeru olimpijskom medaljom oko vrata. Naravno da ću šah igrati i dalje, ali neće biti onih ambicija kao što je bilo pre i sada treba mlađi da igraju i da se ostvare, što je potpuno normalno i prirodno - kaže Veso, koji nije ni sanjao da će ovako završiti karijera koja je počela slučajno. - Šah sam odabrao jer su mogućnosti nas kao slepe dece bile ograničene. Svaka druga sportska aktivnost je bila teža i bavljenje fudbalom, košarkom ili atletikom za nas nije bilo dostupno. Šah je bio najdostupniji i vremenom se pokazalo da ga razumem i volim i, verujete, ne znam kako bih bez šaha živeo.

Veso Avram je bio dečak kada je 1970. godine izgubio vid u eksploziji. Iako mu je gubitak ovog veoma dragocenog čula doneo brojne teškoće, nikada se nije predao, već je stalnim radom i nepresušnom potrebom za napredovanjem, uspeo da se ostvari kako u profesionalnom, gde je uz šah razvio i karijeru pravnika u Osnovnom sudu u Subotici, a takođe je i predsednik Udruženja slepih i slabovidih Subotice, tako i privatnom životu, gde uz divnu suprugu ima i ćerku, a odnedavno i unuče.

- Koliko god pokušavali da se borimo za jednakost i protiv predrasuda, to teško ide, ali kada se trudite, radite i uspete nešto tako, te barijete i predrasude polako padaju. Kada nas ljudi upoznaju, vrlo brzo shvate da i mi možemo sve da radimo kao i oni. Naravno da je nama to mnogo teže, jer je mnogo teže ne videti, nego videti. Teže je studirati, pripremiti se za partiju šaha, raditi posao, formirati porodicu, jer malo ko se odlučuje da se uda za slepog čoveka, ali ja zaista nemam čime da se požalim. Sve je u najboljem redu što se tiče mog životnog puta i ja sam prezadovoljan - poručuje Veso.