Komšinica maltretira bolesnog momka

Mladić, koga iz milošte zovu Neca, živi sa majkom Svetlanom u suterenu jedne zgrade na Beogradskom putu. Zbog svoje blage naravi, vedrog duha i iskrenog osmeha, koga podari svakom koga sretne, omiljen je među komšilukom. Jedina koja mu ne da mira, po rečima majke Svetlane, je komšinica Cveta, koja stalno sedi ispred zgrade i kada god on prođe pored nje, bez razloga ga vređa i naziva pogrdnim imenima, često ga i udari štapom.

- Više ne znam šta da radimo i kome da se obratimo za pomoć, ali ja ne mogu da dozvolim da mi neko maltretira dete, da on živi u strahu kad ostane sam i da strahom odlazi i vraća se iz Dnevnog boravka u Banijskoj – priča u dahu Svetlana. - Iako je nikada nismo ni popreko pogledali, komšinica nam baca kamenje kroz prozor, po celu noć lupa štapom o radijatorske cevi, pušta vodu sve nas poplavi. Kada ga sretne, ruga mu se što je bolestan, preti da će nas izbaciti na ulici, da će ga neko pretući da ga neće niko spasiti, a kamoli pravoslavna crkva, u koju on jako često odlazi i tamo pronalazi svoj mir.

Majka dodaje da se zbog tih napada Nebojša boji da ostane sam u stanu i da komšinica vreba svaku priliku, kada ona ode na pijacu da prodaje, da mu napakosti.

- Bojim se da će nagovoriti Rome da ga pretuku, pa šta ću onda. On zbog svoje bolesti ne sme da se uzbuđuje, a svaki put kada se desi incident on se uznemiri, zaboli ga glava i mora da legne – nastavlja majka i dodaje da se više puta obraćala za pomoć policiji, komunalnoj policiji, Centru za socijalni rad... - Niko ne reaguje, a i oni koji vide da ga maltretira samo okrenu glavu i nastave dalje. Žena je bolesna, valjda neće niko da joj se zamera, ali ja ne smem sedeti skrštenih ruku i gledati kako neko mom detetu zagorčava život, koji mu je, zbog bolesti i nemaštine, i ovako dovoljno težak.

Nebojša živi sam sa majkom od 25 hiljada dinara pomoći za tuđu negu i onoga što ona zaradi na pijaci Zelenac. Suteren u kome žive dali su im stanari zgrade. Skroman, ali uredan dom, krase brojne ikone, koje Neca godinama skuplja.

- Jako volim da idem u hram Vaznesenja gospodnjeg, tamo sam uz sveštenike kada god treba, čim očitam molitvu i celivam ikone bude mi lakše. Tamo je moj drugi dom – kaže nam Nebojša, pokazujući na brojne ikone na zidu, od kojih centralno mesto ima ikona svetog Nikole, njihove krsne slave.

Iako je zbog bolesti nije mogao da se školuje, Nebojša zna brojne pesme napamet i često nastupa na takmičenjima. Pesmom „Mi smo drugačiji“, sa drugarima iz škole „Žarko Zrenjanin“ predstavljao je Srbiju na Evroviziji za osobe sa posebnim potrebama u Portugaliji. Mi smo ga zatekli u pripremam za takmičenje u Apatinu, gde će u nedelju nastupiti sa pesmom Zvonka Bogdana „Kraj jezera“.

- Tu pesmu i moja mama jako voli i zato je često pevam. Sve joj pomognem po kući, a najviše se radujem kada mogu da je razveselim, da je nasmejem kako bi bar na kratko zaboravila sve muke što nam život donosi – veselo će Neca, dok grli majku koja mu je najveća podrška i jedini oslonac u životu.

Komšinicu koja maltretira ovog dragog momka sreli smo na klupi ispred zgrade, a kada smo je upitali za komentar optužbi protiv nje, počela je da viče da je „bolesna žena, da oni nemaju pravo da zovu novinare i da će ih izbaciti iz stana“.