Gradski zidovi su njihove oglasne table
Jedan od veterana subotičke „grafiti“ scene, Marko Stanković, koga gotovo niko ne zna po imenu i prezimenu, već po potpisu „klovn“, koji krasi sve njegove grafite, kaže da je prvi kontakt sa sprejom imao 1998. godine, i da mu je od tada on ušao pod kožu.
- Drugari su mi tada dali nadimak klovn, jer sam ih uvek zasmejavao, pa je moj prvi crtež upravo i bio klovn. Tada sam video da mi to jako dobro ide i nastavio sam da crtam likove koji se smeju. Moj moto je „smej se sada, plači kasnije“, pa sam to želeo da dočaram svakim mojim grafitom. Naravno, svaki crtež je pratila i antipolitička poruka. Moram priznati da se i divim samom sebi, jer u tom periodu kada smo bili proganjani kao najveći kriminalci, nikada nisam bio uhvaćen u crtanju grafita, dok su neki moji drugovi plaćali ogromne kazne – priča Marko.
Ipak, period kada su grafiti smatrani običnim žvrljotinama je prošao, pa se danas njihovo crtanje smatra i umetnošću, pa su postali izuzetno traženi. Klovn je nezaposlen i živi upravo od crtanja grafita.
- Sve se promenilo prilikom jednog obeležavanja Dana planete zemlje, kada nam je grad stavio na raspolaganje tri zida u širem centru, na kojima smo mogli legalno da crtamo. Ljudima se sve to svidelo, videli su koliko to može efektno da bude i od tada nas mnogi zovu da im ulepšavamo životni prostor. Nedavno smo, moji prijatelji Droid, Stone, Necro, Johny i ja na jednoj zgradi, na poziv skupštine stanara, oslikali mural od skoro 100 kvadratnih metara. Bukvalno dok crtamo grafite, ljudi nam prilaze i traže kontakt telefone kako bi nas angažovali da i njima nešto nacrtamo. Kada sam počinjao da se bavim ovime, nisam mogao ni zamisliti da ću jednog dana od ovoga zarađivati za život, jer sam u ovo ušao da izrazim svoj mladalački bunt – ističe Klovn i dodaje da uskoro ide u Beč, gde je angažovan da oslika jedan stan.
