10 godina od ubistva Zorana Đinđića

Ovih dana, kao i svakog marta u poslednjih 10 godina, spominje se Zoran Đinđić. Uvek sam prezirao one ljude koji se svojih dama sete samo osmog marta, a svojih ostarelih roditelje prvog oktobra. Prezir prema onima koji se pokojnog premijera sete samo u periodu oko godišnjice njegovog ubistva je veći od zbira prezira iz prethodne dve kategorije. 

Da li smo izneverili sećanje na pokojnog premijera? Kako bi se on danas ponašao i govorio? Da li bi bio kao Vesna Pešić koja ide na skupove žena SPS-a ili možda kao Vuk Drašković koji je kao opozicija, a njegov pokrajinski odbor ruši Demokratsku stranku gde god stigne u Vojvodini.

- Da li je Srbija danas onakva kakvu je zamišljao Zoran Đinđić? 
Ja mislim da nije, ali mi smo krivi za to. Svi mi!

- Zašto Srbiija nije onakva kao iz vizije koju je imao pokojni Premijer?
NIje, jer se srpska politika svela na bezbroj kompromisa koji ne daju pokretačku energiju da idemo napred i služi za očuvanje pozicija po svaku cenu. Neprirodne koalicije tipa "svako sa svakim" dovode do toga da apstinenata ima sve više, jer "svi smo isti", kako mnogi kažu.

Nedostaje nam energije koju je imao Premijer, hrabrost da nazovemo stvari pravim imenom i da režemo kada se rezati mora. Ne može se svaka bolest lečiti čajem... Nekada se nešto mora i amputirati da bi ostatak preživeo.

Degutantno je da se dojučerašnji radovaoci smrti Premijera pozivaju na njega, degutantno je da se bilo ko u Srbiji poziva na pokojnog Premijera. Razlika između svih ostalih i njega jeste što je on u u Srbiju vratio NADU. Kada je Zoran postao Premijer Srbija je izašla iz najmračnijeg perioda u svojoj novijoj istoriji, isprepletenom ratom, sankcijama, ubistvima novinara i opozicionih političara na ulicama..

- Zašto podsećanje?
Zato što ako je On, u takvim uslovima, probudio nadu ljudima u Srbiji, onda ni jedan izgovor tipa kriza je i slično danas nema smisla.

Mi moramo ljudima u Srbiji vratiti NADU.
Ako to nismo u stanju ili ne znamo kako onda treba da se sklonimo i prepustimo to nekima koji to znaju. To svakako nisu ovi koji danas glume reformatore jer njihovo istorijsko utemeljenje seže samo do onog perioda pre Zorana Đinđića, a ja, kao čovek koji živi u Srbiji, nisam ponosan na taj period.

Nisam od onih koji mogu da kažem da sam bio prijatelj sa pokojnim Premijerom. Nisam sa njim (kako danas mnogi u Srbiji lažu) išao po slavama, rođendanima, večerama i ručkovima. Video sam ga dva puta u životu. Jednom pre bombardovanja na jednom skupu na Otvorenom univerzitetu u Subotici (koji je uvek imao smelosti da stvarno bude "Otvoren" i na tome im čestitam) kada je govorio o Miloševiću. Tom prilikom je cela sala bila zadivljena energijom koju je on na nas prenosio.

Moj drugi susret sa njim je bio u Subotici, u okviru kampanje Vlade koja se zvala "Srbija na dobrom putu". Tada sam prvi put imao priliku da sedim i pričam sa njim u prostorijama jevrejske opštine. Pre toga smo obišli Sinagogu i razgovarali o njenoj vrednosti i o tome kako je rekonstruisati. Tada smo se dogovorili da se Sinagoga mora obnoviti i da će on lično da bude pokrovitelj te akcije. 

Tek juče,  10 godina nakon mog razgovora sa pokojnim Premijerom, započeli smo ozbiljne aktivnosti u cilju renoviranja Sinagoge.

Svi nosimo deo krivice što Zoranove vizije i ideje nisu sprovedene u delo. Hajde da ih se setimo i svako na sebe neka uzme jednu njegovu ideju ili projekat u svojoj maloj sredini i uradi ga onako kako je to pokojni Premijer predložio.

Ubistvom Zorana Đinđića u Srbiji je ubijena NADA.
Ako mi budemo ti koji će ispuniti njegove vizije i ideje, vratićemo u Srbiju NADU. To je minimum koji je Premijer zasluzio.

Neka mu je večna slava i hvala mu što sam živeo u istoj Srbiji sa njim.

Lično stojim dostupan svim ljudima u našem gradu za konstruktivne kritike. Ukoliko se bilo ko ne slaže sa mnom ili argumentovano smatra da moj politički i profesionalni rad nisu dobri i/ili imaju loše konsekvence po Suboticu ili Srbiju vrlo rado ću razgovarati sa sugrađanima koji imenom i prezimenom stanu iza svog komentara, odnosno upute mi e-mail na adresu nenad.ivanisevic@gmail.com

    Nenad Ivanišević